Ташриф буюрувчилар сони
1164528
Архив ҳажми
18.36 GB
|
Асосли полемика
Ҳар-хил динга мансуб одамлар билан суҳбатлар олиб бориш
| Исм |
Хабар |
Гость
|
|
Жойлаштирилган вақти: 08.06.2010 17:09
bu yerda islom va quron ertaklarini yozishmasa yaxshi bolardi-da; qachon ularga etib borar ekan-a?!
|
Цитата келтириш
|
Гость
|
|
Жойлаштирилган вақти: 09.06.2010 12:10
Qur`on oyatlari yu hadis haqiqatlari toza joylarga yoziladi. harom najas joylarga emas.
BU yerni najas deb bilayotgan ekansiz nailoj ))
|
Цитата келтириш
|
Гость
|
|
Жойлаштирилган вақти: 09.06.2010 12:12
bu yerda ertaklar yozilsinu faqat islom va qurondan bolmasin debsizmi, zotan islomda va quronda ertak yoq.
mayli unda bibliyadagi ertaklari yozamiz
|
Цитата келтириш
|
Гость
|
|
Жойлаштирилган вақти: 09.06.2010 12:15
masalan Iakovni Hudo bilan olishgani
|
Цитата келтириш
|
Гость
|
|
Жойлаштирилган вақти: 10.06.2010 06:23
islomda va quronda ertaklar borligi haqida aynan mana shu bo'limning 60, 67, 79, 83-84 betlarini ko'rib chiqing.
bilmasangiz bekor gaplarni yozmang - uyatga qolib ketasiz.
quronda ertaklar borligini ko'rib olingda, Haq bo'lgan Iso Masihni qabul qiling, faqat shu orqali najot topasiz, aks holda najot topmay, toppa togri do'zahga tushasiz, aytgancha Alloh hamma musulmonlar do'zahga tushadi, deb va'da qilgan, shuni ham bilib qoying.
|
Цитата келтириш
|
Hamroh
|
|
Жойлаштирилган вақти: 11.06.2010 10:54
Гостьга "quronda ertaklar borligini ko'rib olingda, Haq bo'lgan Iso Masihni qabul qiling, faqat shu orqali najot topasiz, aks holda najot topmay, toppa togri do'zahga tushasiz, aytgancha Alloh hamma musulmonlar do'zahga tushadi, deb va'da qilgan, shuni ham bilib qoying."
Салом Гость. Гапизга аралашганим учун узур сўрайман. Гость, сиз масихиймисиз? Агар шундай бўлса, унда сизни табриклайман, Исо Масихни хаётингизга таклиф қилиб жуда тўғри иш қилибсиз. Лекин бу дегани, энди бемалол мусулмонларнинг юзига лой чапласам бўлади дегани эмас, асло. Аксинча, сиз мусулмонларга мехр-шавқатли бўлиб, уларга Раббимиз севгисини намойиш этишни ўрнига уларни ўзингиздан узоқлаштирмоқдасиз. Шуни билиб қўйинг, муслим ахли билан бундай "олишувлар" яхши натижаларга олиб келмаган ва олиб келмайди, улар барибир ўзиникини сиз эса ўзингизникини маъқуллайсиз. Ўзингизни қўлга олинг. Раббимиз инояти сизга ёр бўлсин.
(1Кор 13:7,13) Севги ҳар нарсани кўтарар, ҳар йўлда ишонч ҳосил қилар, ҳар шароитда умид сақлар, ҳар нарсага тоқат қилар. Эндиликда бу уч нарса қолади: ишонч, умид, севги. Севги эса энг аълосидир.
|
Цитата келтириш
|
Гость
|
|
Жойлаштирилган вақти: 14.06.2010 06:06
Бундан буён ҳар турли таълимотларнинг шамоли билан учиб, тебраниб юрадиган гўдаклардай бўлмайлик. Мана, имонда гўдаклигича қолган кишилар қув одамларнинг ҳийласи ва тарқатаётган сохта таълимотларининг қурбони бўлиб, йўлдан озиб кетадилар.
Биз, аксинча, ҳақиқат ва муҳаббатга содиқ қолиб, ҳар жиҳатдан баданнинг боши – Масиҳ томон ўсиб борайлик...
Шундай экан, мен Раббимиз номидан сизларга қаттиқ буюраман: бундан буён ўзга халқларнинг бемаъни ўй-фикри билан яшаманглар. Уларнинг зеҳнлари ўтмаслашган. Улар жаҳолатда қолиб, юракларини ёғ босган. Шунинг учун Худо берган ҳаётдан маҳрум қолганлар. Улар ҳар қандай ор-номус туйғусини йўқотган, ҳар турли ифлос ишларга ўрганган, фисқу фужурга берилган тамагир одамлардир.
|
Цитата келтириш
|
Гость
|
|
Жойлаштирилган вақти: 14.06.2010 06:07
Аммо сизлар Масиҳдан ундай ўрганмагансизлар. Сизлар Масиҳнинг сўзларини эшитиб, У ҳақда таълим олгансизлар. Шунинг учун энди Исонинг ҳақиқий йўлида юриб, эски ўзлигингизни бир четга олиб қўйинглар; яъни илгариги турмушингизга оид, алдовчи эҳтирослар билан бузилиб бораётган эски, ёмон табиатингизни соқит қилинглар. Бунинг ўрнига янги фикрга, руҳга эга бўлинглар. Худога муносиб суратда, ҳақиқий солиҳлик ва муқаддаслик билан яратилган янги табиатни ўзлаштиринглар.
Шундай қилиб, ёлғонни рад этиб, ҳар бирингиз ўз биродарингиз билан ҳақиқатни гаплашинглар. Чунки биз бир-биримизга тананинг аъзоларидаймиз.
|
Цитата келтириш
|
Гость
|
|
Жойлаштирилган вақти: 14.06.2010 06:16
Ishayo 56:10-12
Ezekiel 3:18-21
1 Butrus 2:7-8
|
Цитата келтириш
|
Гость
|
|
Жойлаштирилган вақти: 14.07.2010 13:11
Қуръондаги оят: Эсланг, Ийсо бинни Марям: «Эй бани Исроил, албатта мен сизларга юборилган Оллохнинг элчисидирман. Ўзимдан олдинги Тавротни тасдиқлагувчи ва ўзимдан кейин келадиган “ахмад” дейилган элчи хақида хушхабар бергувчи бўлган холда», деган эди. (61:6)
Қизиқ, айни шу оятни Убай б.Каъб (Мухаммад с.а.в. нинг котиби бўлган одам): «Эй бани Исроил, мен сизларга юборилган Оллохнинг элчисидирман. Мен сизларга жамоаси охирги жамоа бўладиган ва у орқали Оллох набилар ва расулларни мухрлайдиган элчи хақида хабар бергувчидирман» шаклида берган. Убай б.Каъбнинг версиясида ахмаду сўзи умуман йўқ.
Ибн Исхоқнинг «Пайғамбар хаёти» деб номланган китобини ўқисангиз қизиқ хулосага эга бўласиз. Китобда:
«Ийсо бинни Марям хақида хаворий Юханно “Худо сизларга юборувчи Юпатувчи – Хақиқат Рухи – келганида, у мен ва сизлар хақингизда шаходат беради, чунки сизлар бошдан-бош мен билан биргасизлар. Мен бу сўзларни сизлар шубхаланмаслигингиз учун ёздим”, деб айтган», -- дейди у. Кейин гапини давом эттириб бундай дейди: "Мунаххинама (с.а.в.) Сирия тилида Мухаммаддир, юнон тилида эса Параклит".
|
Цитата келтириш
|
"Гость"
|
|
Жойлаштирилган вақти: 14.07.2010 13:12
Ибн Исхоқнинг таъбиридан иккита нарсани кўришимиз мумкин. Биринчидан, у Ахмад сўзи хақида хеч нарса демаган. Иккинчидан, Ибн Исхоқ хам, кейинчалик “Пайғамбар хаёти” ни қайта ишлаб тўлдирган Ибн Хишом хам Қуръоннинг 61-сурасига ишора қилишмаган. Уларнинг иккаласи хам, албатта, Қуръони каримни жуда яхши билган одамлар эди («Пайғамбар хаёти» китобининг бошқа жойларида Қуръондан оятлар цитата қилиб келтирилган). Бундан келиб чиқадиган хулоса шуки, Ибн Исхоқ хам, Ибн Хишом хам айни сўзни (61-сурадаги “ахмаду” сўзини) “Мухаммад” деб тушунган эмаслар (яъни келиши керак бўлган Параклитни Мухаммад с.а.в. деб ўйлашган, лекин Қуръондаги “ахмаду” сўзини пайғамбарга хеч ким боғламаган.)
Бошқа бир қизиқ факт: 125 хижрий йилгача мусулмонлар орасида хеч ким боласига Ахмад деб от бермас эди. Лекин Мухаммад деган исм кўп учрарди.
Юқорида Ибн Исхоқ Хушхабардан келтирган “Юпатувчи” деган сўз грекчада дархақиқат Параклит (грекча шакли "parakletos"

бўлиб, тушунишга қийинроқ сўз. Шу сабабдан Хушхабарни таржима қилган одамлар унинг маъносини эмас, шаклини бериб қўя қолишган. Масалан сирия тилига таржима қилган одамлар уни "paraqleto" деб, арабчага эса "faraqlit" деб таржима қилишган. Шу сабабдан балки одамлар "parakletos" сўзини "periklutos" (мақталган) сўзи билан янглиштирган бўлиши мумкин.
|
Цитата келтириш
|
"Гость"
|
|
Жойлаштирилган вақти: 14.07.2010 13:15
Бошқа бир тахмин бўйича, “ахмаду” сўзи от сифатида эмас, сифат сифатида берилган. Агар бу тахмин тўғри бўлса, Қуръондаги оятни «...ўзимдан кейин келадиган мақтовларга сазовор бўлган элчи хақида...» деб тушуниш керак. Аммо иккинчи (хижрий) асрнинг ярмигача аксарият мусулмонлар орасида “ахмаду” сўзи “Мухаммад” деб қабул қилинган эмас.
|
Цитата келтириш
|
Гость
|
|
Жойлаштирилган вақти: 03.09.2010 17:41
[quote=Hamroh]Гостьга "quronda ertaklar borligini ko'rib olingda, Haq bo'lgan Iso Masihni qabul qiling, faqat shu orqali najot topasiz, aks holda najot topmay, toppa togri do'zahga tushasiz, aytgancha Alloh hamma musulmonlar do'zahga tushadi, deb va'da qilgan, shuni ham bilib qoying."
1.Bibliyani qayerida Iso a.s. o'ziga ibodat qilishini etgan, qay yo'sinda, qatda u o'zini ismini etib hudo degan, 2. Quronni qayerida ertak bor ekan. Bir misol bering. Faqat aniq javob berolsaiz yozing.
|
Цитата келтириш
|
|